"Nema ničega što se ne može pronaći putem nekog pretraživača ili na internetu negde."
Open AI predstavlja američku laboratoriju za istraživanje veštačke inteligencije. Sastoji se od OpenAI Inc. i OpenAI LP. Hajde da vidimo koja je bila ideja stvaranja takve veštačke inteligencije na tržištu. Navodi se da je svrha bila stvaranje potpuno prijateljske veštačke inteligencije koju možemo koristiti u različite svrhe, dakle pomoć čoveku na više nivoa i podizanje poslovanja na jedan novi nivo. Ako još uvek niste čuli, otvoreni AI sistemi su upravo oni koji pokreću najmoćnije superkompjutere širom sveta. Sve je počelo u San Francisku 2015. godine, kada su Ilon Mask, Piter Til, Sem Altman, Rid Hofman i Džesika Livingston odlučili da stvore izvanredan projekat kakav čovečanstvo nikada nije videlo.
Kada pogledamo prve početke OpenAI ideje, možemo zaključiti da je bila neprofitno orijentisana, i to u trajanju od otprilike 3 godine. Pokret dubokog učenja uticao je i na razvoj OpenAI, donoseći ideju o izgradnji prave veštačke inteligencije, ali na najbezbedniji način.
Nije tajna da je ovo veoma jaka grupa ljudi, sa još jačim i inovativnijim idejama koje se drugim ljudima mogu činiti nezamislivim.
Danas se OpenAI najviše koristi u sektorima istraživanja i tehnologije. Svi koji su u svetu tehnologije već su čuli za ChatGPT, koji predstavlja četbot sa veštačkom inteligencijom.
Kompanije za implementaciju sa sedištem u SAD koriste bezbroj važnih podataka iz Enterprise Apps. I dok je ChatGPT pokrenut u novembru 2022., čini se kako se ovaj tim profesionalaca neće zaustaviti na tome. Ceo projekat OpenAI je mnogo veći od samog stvaranja moćnog i inteligentnog chatbot-a.
Već smo pomenuli da je OpenAI bio neprofitno orijentisan od samog početka, 2015. godine, pa sve do 2018. godine. Ipak, 2019. godine je krenuo prelazak na profit. Sve je napravljeno u cilju legalnog privlačenja investicija koje su dolazile iz rizičnih fondova.
U 2020, OpenAI je najavio GPT-3, zajedno sa partnerstvom sa Microsoft-om. Možemo očekivati da će OpenAI nastaviti da se razvija na brojne načine. I dok su neki naučnici poput Stivena Hokinga ranije govorili da su zabrinuti za ovakav razvoj veštačke inteligencije, Mask i njegov tim i dalje tvrde da je glavni fokus razvoja tako moćnog programa orijentisanog na veštačku inteligenciju praćen ekstremnim bezbednosnim merama i da ne može završiti tragično - ono čega se svi plaše je izumiranje ljudi, ili bolje rečeno nezaustavljiva eksplozija inteligencije koja više neće biti pod kontrolom.
Sada kada smo pogledali priču iza OpenAI-ja i podelili neke opšte zanimljive informacije, hajde da pogledamo OpenAI proizvode i aplikacije koje su do sada dizajnirane.
1. “Gym”. Gym je standard OpenAI opšte inteligencije i može da ponudi brojna AI okruženja i ima vizuelno prepoznavanje slike. Osim toga, Gym je poznat po istraživanju nadgledanog učenja. Sada znamo da se ovaj OpenAI može koristiti samo sa Python-om. Gym Retro je pokrenut 2018. godine i predstavlja RL platformu za istraživanje video igrica.
2. Robo Sumo. Otkrijte virtuelni svet stvoren još 2017. godine, uglavnom poznat po humanoidnim robotima za meta-učenje. Ovaj robot je do sada pokazao da je sposoban da uči bukvalno od nule, ili bolje rečeno, naučio je da samostalno hoda. Važno je jer može pomoći u različitim situacijama u kojima nije bezbedno uključiti ljude i testirati različita okruženja, kao što je svemir.
3. OpenAI Five. U redu, sada ćemo malo pričati o botovima za video igre i merilima. Konkretno, OpenAI Five je korišćen u popularnoj igrici Dota2. Naučiti kako igrati protiv pravih ljudi i pobediti u takvom takmičenju može se postići kroz algoritame pokušaja i greške. Debatna igra je bila slična jer takođe uči pametne i inteligentne mašine kako da raspravljaju o raznim potencijalnim problemima kao što bi to činili ljudi.
4. Daktil. Mnogima je zanimljivo da je ovaj OpenAI projekat kreiran sa ciljem da pokaže kako je robotska ruka sposobna da manipuliše projektima na način na koji to radimo mi. Nije teško zaključiti kako je većina OpenAI programa, aplikacija, pa čak i video igrica povezana sa obukom robota i pomeranjem njihovih granica.
5. API. Sada dolazimo do višenamenskog API-ja OpenAI koji možemo da koristimo u različite svrhe. Programeri se raduju njegovom razvoju i nadogradnji jer im omogućava da rešavaju različite zadatke veštačke inteligencije na engleskom jeziku.
Pored svega navedenog, OpenAI ima generativne modele, uključujući GPT, GPT-2, GPT-3, Codek, Whisper i GPT-4, koji su svi ažurirani sa svrhom prihvatanja različitih instrukcija, kao što su unos teksta ili slike.
Korisnički interfejsi OpenAPI-ja uključuju MuseNet i Jukebok, koji su u stanju da predvide različite muzičke note. Mikroskop je još jedan OpenAPI interfejs, sa moći da analizira neuronsku mrežu. Zatim imamo DALL-E i CLIP, fokusirane na slike, kao i DALL-E-2.
Zaključak bi bio da se moramo prilagoditi tehnologiji koja se svakodnevno menja. Verujemo da je ovo možda samo početak nečeg mnogo većeg i još moćnijeg, ali se nadamo da Stiven Hoking nije bio u pravu što je bio zabrinut za veštačku inteligenciju i njen razvoj.
